PočetnaVestiPolitikaSad znamo šta je zahtev Srbije pred razgovor o konačnom rešenju za...

Sad znamo šta je zahtev Srbije pred razgovor o konačnom rešenju za Kosovo

Do konačnog dogovora Beograda i Prištine dug je i trnovit put, a po svemu sudeći glavna “bitka” vodiće se oko formiranja Zajednice srpskih opština. Dok srpska strana traži da se što pre formira zajednica, što je potpisano Briselskim sporazumom 2013. godine, Kosovo i njen premjer Aljbin Kurti insistiraju da se pitanje ZSO rešava tek kroz francusko-nemački predlog.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak govorio je nedavno o mogućnosti postizanja dogovora Beograda i Prištine, te istakao mogućnost da se postigne sporazum dve strane u “rano proleće” 2023. godine.

Iako je Lajčak spomenuo taj rok, on je naglasio da se potpuna normalizacija između Kosova i Srbije očekuje do 2024. godine, te dodao da ono što se ne uradi do ovog perioda možda nikada i neće biti urađeno.

“Obe strane priznaju da trenutna situacija oduzima mnogo vremena i energije. Ali naravno, da biste mogli da se fokusirate na normalizaciju odnosa, ne možete se suočiti sa krizom na terenu. Nažalost, pitanje registarskih tablica i dokumenata oduzelo nam je mnogo vremena i energije poslednjih meseci“, rekao je Lajčak.

Napomenuo je da za rešenje imaju i podršku SAD, što je dodatni faktor koji utiče da se postigne potpuna normalizacija odnosa. Ipak, put do rešenja i normalizacije, pa makar i one delimične a ne potpune biće trnovit.

Dve strane, Beograd i Priština još uvek su suprotstavljene po pitanju formiranja Zajednice srpskih opštine (ZSO). Nije tajna da se je Srbija insistirala da Zajednica bude formirana pre bilo kakvog konačnog dogovora dve strane, jer to već parafirano Briselskim sporazumom.

Srbija traži da se poštuju prethodno potpisani sporazumi, što je racionalno tumačenje. I napuštanje kosovskih institutacija bilo je delom motivisano i time što se ne poštuje odredba Briselskog sporazuma o formiranju ZSO. To je za Srbiju odredba koja mora odmah biti ispunjena jer je naša strana do sada sve učinila da se implementira sporazum iz Brisela.

Sa druge strane, kosovska strana i njen premijer Aljbin Kurti traže da se Zajednica srpskih opština (SZO) uključi u nacrt francusko-nemačkog predloga. Načelno, Kurti ne odbacuje predlog da Srbi dobiju zajednicu ali tek nakon implementacije sporazuma koji iniciraju Pariz i Berlin. Time Kurti indirektno pokazuje da je Briselski sporazum definitivno „mrtav“.

U nekoliko navrata, on je govorio da je za njega nedopustivo da se formira ZSO jer je to država u državi koja je protiv kosovski zakona, ali i ustava.

Borelj poslao novi predlog Beogradu i Prišini
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj kazao je na samitu u Tirani da je poslednja verzija predloga u dijalogu već prosleđena Beogradu i Prištini.

„Spor oko tablica je završen. Sada strane moraju da se angažuju oko dijaloga uz predlog koji je na stolu, a kojem su značajan doprinos dale Nemačka i Francuska“, objasnio je on.

Borelj je rekao da je poslednja verzija teksta poslata u ponedeljak Beogradu, a u ponedeljak Prištini, na razmatranje, te dodao da ne treba precizirati rokove kada će sve biti okončano.

„S naše strane privrženi smo da pomognemo regionu u suočavanju sa posledicama rata u Ukrajini“, podvukao je Borelj.

Bonus video: Kosovo – stranačko ili nacionalno pitanje?

Play Video
BEOGRAD
BRISELSKI SPORAZUM
DIJALOG
KOSOVO
PRIŠTINA
ZSO

Pratite nas

Najčitanije u zadnjih 7 dana

Najnovije vesti

Slične vesti