PočetnaRegionSlučaj iz Laktaša nije jedini, javnost traži istragu i oštrije kazne

Slučaj iz Laktaša nije jedini, javnost traži istragu i oštrije kazne

Motiv samoubistva mladića iz Laktaša Mladena Dulića nije poznat, ali javnost i pravnici traže detaljniju istragu ovog slučaja, kao i oštrije zakonske sankcije u oblasti ugrožavanja bezbednosti i privatnosti na internetu. Mladić je bio žrtva digitalnog nasilja, sniman je kamerom tokom prijavljivanja na posao, nakon čega je snimak objavljen na društvenim mrežama, a neki korisnici su ga ismevali. Policija u Banjaluci uhapsila je radnika benzinske pumpe koji je snimao razgovor i još jedno lice koje je snimak objavilo na internetu.

U slučaju mladića iz Laktaša sve ono što se njemu dešavalo pre nego što je sebi oduzeo život, bilo je nezakonito i opasno. Najpre neovlašćeno snimanje tokom razgovora za posao, zatim neovlašćeno objavljivanje tog snimka na društvenim mrežama i na kraju ismevanje ljudi koji su snimak videli i dalje delili, krajnje nesvesni kakvu posledicu to može izazvati. Povrh svega, to se teško dokazuje i procesuira.

„Mi nemamo bogatu praksu u gonjenju za ta krivična dela zbog toga što se ona gone po privatnoj tužbi. Kada se snimci ili fotografije objave online, činjenica da je žrtva već dosta pod pritiskom i da želi da se to što pre završi. Retko kad se ljudi odluče da podnose privatne tužbe. Govorimo o nizu problema koji nisu samo pravne prirode, oni su i sociološke i psihološke prirode, posebno za žrtvu i njeno okruženje“, kaže Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija.

Namera onih koji učestvuju u digitalnom nasilju je zastrašivanje, izazivanje besa ili sramoćenje onih koji su na meti. Psihološkinja Ana Mirković kaže da je ono opasno jer je publika ogromna i ne možemo znati ko je sve video kompromitujući sadržaj, ali i da digitalno nasilje predstavlja fuziju svih oblika nasilja.

„Digitalno nasilje vrlo često eskalira u fizičko nasilje, svakako je psihološko, verbalno, seksualno nasilje, socijalno nasilje kada vas izbace iz nekih grupa, tako da je strašno kompleksno i užasno uznemirujuće za mladu osobu. Uvodi u stanje tuge, odatle se često proizvede depresija, vrlo često se javljaju suicidalne misli jer je svaki mladi čovek svestan da će to zauvek ostati na internetu“, kaže Ana Mirković.

U Bosni i Hercegovini gde se dogodio poslednji tragičan slučaj povezan sa nasiljem na internetu zakon kojim bi se moglo regulisati nasilničko ponašanje prilično je zastareo i nije usklađen sa međunarodnim konvencijama.

„Ne idemo u korak sa razvojem digitalnih tehnologija, ne tretiramo najnovije oblike zlostavljanja u digitalnom okruženju. Moramo definisati šta je to sajber prostor, moramo da definišemo dete kao žrtvu takvog jednog nasilja, moramo da definišemo nove oblike iskorišćavanja – cyber bulling, sexting, sextorcion“, kaže Amela Efendić iz Centra za sigurnost na internetu BiH.

Slučaj mladića iz Laktaša, nije jedini. Krajem prošle godine ubila se i mlada jutjuberka i gejmerka Kristina Kika Đukić. Njeno samoubistvo takođe je povezivano sa internet nasiljem koje je trpela.

Pratite nas

Najčitanije u zadnjih 7 dana

Najnovije vesti

Depresivni ste i zaboravni: Postoji rešenje

Đoković dolazi u Australiju

Slične vesti

Tihi protest Albanaca iseljavanjem u EU

Crna Gora: Vesni Medenici ukinut pritvor