Litvanac Edvard Leedskalnin je u mladosti bio romantično zaljubljen u devojku Agnes Scuffs. Kad je imala šesnaest, obasjan žarom njihove ljubavi, za koju je verovao da će trajati večno, Edvard je zaprosio svoju dragu. Međutim,ona ga je odbila. Slomila mu je srce rekavši da joj on ne može pružiti situiran život kakav bi joj odgovarao.
Nesretni Edvard se otisnuo na prekookeanski put s jednim ciljem – da postigne nešto veliko, da postane vlasnik vrednosti koja će mu ponovno vratiti njegovu izgubljenu ljubav. Proveo je ostatak života misleći na nju, posvećujući joj svaki dan i svaku noć svoga života narednih tridesetak godina. I čekajući da se jednog dana pojavi na palubi prekookeanskog broda kad sazna da je njegovo delo vredno njene ruke.
Nazivao ju je Sweet Sixteen (Slatkih šesnaest), jer se upravo s toliko godina njena slika zamrznula u njegovom pamćenju.
A njoj u čast i u čast drevnim božanstvima, kako je sam govorio, 28 godina je taj čovečuljak gradio nešto sto se smatra misterijom dvadesetog veka. Beše to masivni koralni dvorac na njegovom malom zemljištu na Floridi. Edvard, lakši od pedeset kila,visok tek 1,5 metar, izgradio je taj dvorac i ceo kompleks koji ga okružuje od golemih, tonama teških komada koralnog kamena, a da ga niko nikada nije video da gradi. Nije nikad zatražio ničiju pomoć. Nije imao novaca – alat koji je koristio stvarao je svojim rukama od ostataka pronađenih na smetlištu.
Kad je konačno završio svoje remek-delo, otvorio ga je za posetioce. Do dan danas je to jedno od najzanimljivijih floridskih turističkih odredišta i zapanjuje svakog turistu masivnošću stenja i rasporedom oblika koji okružuju dvorac. Svedočanstva govore o osećaju protoka energije koja struji imanjem i osnažuje svakoga ko se tamo zatekne.
Komentari