PočetnaDruštvoVeraŠta se dešava sa dušom posle smrti?

Šta se dešava sa dušom posle smrti?

Protoprezviter Stefan (Anagnostopulos): “Jednom je moj duhovni otac, starac Jefrem Arizonski, imao užasno viđenje, o kome nam je on govorio pet, ako ne i više, puta. Opisaću vam to viđenje upravo onako, kako sam čuo od Starca Jefrema.

“Našao sam se, – pričao nam je on, – na ogromnoj ravnici, gde su bili skupljeni hiljade ljudi raznog pola i uzrasta.

Stajao sam pravo ispred njih. A nasuprot meni stajao je džinovski demon u ljudskom obliku, grozni tužilac, koji je iznosio protiv njih strašne optužbe. Sve te optužbe bile su osnovane, pošto je on iznosio grehove koje su oni počinili. Zaslužuje da se napomene i to da su svi, koji su stajali u gomili, bili nemi. U njih su bile takve crte lica kao i u svih ljudi: oči, uši, usta itd. ali su im usta bila zatvorena. I oni nisu mogli izustiti ni reči, zato što na tom sudu, na tom sudilištu, nisu imali ništa da kažu u svoje opravdanje.

“Šta će sada biti? I kako ja da postupim?” – pomislih ja i smelo se obratih tom demonu u ljudskom obliku: “ti hoćeš da osudiš sve te ljude, ali ti ne možeš to da uradiš zato što je njihov Sudija – samo Gospod!”

Tada taj užasni demon poče da ih optužuje, svakog posebno, otkrivajući grehe svakog od njih u prisustvu svih. Kao prvo, on je optuživao zato što ni u koga od njih nije bilo pokajanja. Ponavljam još jednom, da bi me čuli svi. NI U KOGA OD NjIH NIJE BILO POKAJANjA!

A zatim je on razglašavao grehove jedan za drugim… nabrojaću samo neke od njih. Jedan je bio lopov. Drugi je stalno lagao. Treći je bio gord. Kakvih sve grehova tamo nije bilo: egoizam, sujeta, blud, preljuba, pedofilija, homoseksualizam, ubistvo, oceubistvo, materoubistvo, abortusi, sodomija, pijanstvo, hazardne igre, psovanje, onanija, kukuavičluk, srebroljublje, gnev, osuđivanje, spletkarenje, praznoslovlje, incest, zavist, ljubomora, nepravednost, otimačina, podlost, lukavstvo, odsustvo molitve, nedolazak u hram, neučešće u Tajnama ispovesti i Svetoga Pričešća, nemilosrđe, surovost, tvrdoća srca, nepoštovanje prema roditeljima i starijima, pljačka, protivljenje protiv bogoustanovljenih vlasti, razvrat, lenjost, grubost, neuljudnost, neučtivost, neblagodarnost – daleko od toga da je to ceo spisak… A ja, – govorio je starac Jefrem, – branio sam sve te ljude, moleći se za njih uz brojanicu”.

Vidite kakvu silu imaju brojanice! Kakvu silu ima molitva! Kakvu silu ima sveti život – oni daju smelost ka Gospodu. Ti braniš ljude koji nemaju pokajanja. Njihova duša se prosvećuje Božanstvenom svetlošću! I oni stiču strah Božiji, a zatim počinju da se kaju za svoje grehe! Obratite pažnju: ti ljudi su bili optuživani na osnovu Svetog Pisma, zato što se svi gorepomenuti grehovi sreću i u Starom i u Novom Zavetu, u Jevanđelju.

Starac je nastavio: “A ipak sam ih sve branio, iskajući milost Božiju, Njegovo krajnje dugotrpljenje i Njegovu milost. “Ne, uzviknu neumoljivi tužilac, – svi oni će biti osuđeni na vekove vekova zato što u njima nije bilo ni iskrenog pokajanja, ni straha Božijega, ni ljubavi, ni pričešća Božanstvenim Tajnama, ni molitvi, ni milostinje, i nisu praštali jedan drugom”.

A znate li, da ako se i malo rasrdimo onda mi počinjemo da se durimo i zlobimo na druge. Posebno često to biva između muža i žene. Ali ne samo među njima. I među prijateljima, i među saradnicima, i među susedima, i među sveštenicima, i među vladikama, i među monasima, i među svima nama.

Gledao sam ne te ljude, neme i sa izgubljenim darom govora, i bilo mi ih je žao do dubine duše. Jezici, okovani nevidljivom silom. Zapečaćena usta. Pa ipak nisam prestao da se borim za njih. A znaš li kakvo je bilo moje oružje? To je bilo oružje duhovno: post, bdenje, molitva, zemni pokloni, brojanice, milostinja, uzdržanje a još i – suzne molitve milosrdnom Gospodu i Spasitelju našem Isusu Hristu i Njegovoj Prečistoj Majci.

 

I tako sam vodio odbranu protiv njega bez predaha: on je neprestano tvrdio svoje a ja sam produžavao da se molim za njih Bogu. Kada je on podizao strašne optužbe onda sam posle svake od njih opet prizivao Gospoda sa suzama. I to se ponavljalo opet i opet, mnogo puta. Na kraju, došao sam sebi.

I, došavši sebi, rekoh: “Šta se dešava? Presveta Bogorodice, spasi nas!” I ja glasno zavikah po celoj keliji: “Gospode Isuse Hriste! U kakvo strašno vreme živimo? Ginu milioni i milijarde ljudskih duša. Šta nas čeka napred, Gospode? Kuda idemo? Za šta?

Približava se smrtni čas, a mnogim ljudima (i nama zajedno sa njima) nije nimalo stalo do toga. Svi mi smo pogruženi u duboki san i nerad. Ni vere u Boga, ni ljubavi, ni milosrđa prema bližnjem, ni učešća u Svetim Tajnama Crkve, ni molitve, ni pokajanja, ni suza. Kako da spasemo naše duše, Gospode? Kako? …”

Protopresviter Stefan (Anagnostopulos)

Pratite nas

Najčitanije u zadnjih 7 dana

Najnovije vesti

Slične vesti

Irinej Bulović preko saopštenja SPC napao Grigorija

Ponovo se istražuje grobnica iz Isusovog doba

Patrijarh Porfirije vraćen sa Merdara